Douglas Engelbart, izumitelj kompjuterskog miša, umro u 88. godini

Douglas Engelbart, izumitelj kompjuterskog miša, umro u 88. godini

459
0
PODELI
357968_486pxdouglasengelbartin2008_ff

Douglas Engelbart, vizionar koji je izumeo kompjuterski miš i razvio i druge tehnologije koji su izmenili način na koji ljudi rade, umro je u 88. godini života.

Muzej kompjuterske istorije u Mountain View u Kaliforniji, čiji je saradnik Engelbart bio od 2005., je izjavio u sredu da ih je o smrti obavestila njegova ćerka i biograf Christina putem e-maila.

U 50-im i 60-im godinama kada su računari zauzimali čitavu sobu i kada su se podaci u njih ubacivali putem tzv. punch kartica sa rupama, Engelbart je već zamišljao dan kada će kompjuteri omogućiti ljudima da dele ideje i rešavaju probleme na način koji je za to vreme bio nezamisliv.

Izjavio je da je smisao njegovog rada bila “augmentacija ljudskog intelekta” – misija koja se svodila na to da kompjuteri postanu lakši i intuitivniji za korišćenje. Jedan od najvećih napredaka bio je kompjuterski miš, koji je Engelbart razvio u 60-im godinama, a patentirao 1970. U to vreme to je bio drveni mali oklop koji je pokrivao dva metalna točkića: “X-Y indikator pozicije za sisteme sa ekranima”.

Engelbart је “doneo veliku vrednost za celo ljudsko društvo ”, rekao je Curtis R. Carlson, CEO kompanije SRI International. “Nedostajaće nam njegova genijalnost, toplina i šarm. Dougova zaostavština je velika. Svako u svetu ko koristi miša i uživa produktivne prednosti u korišćenju ličnog računara, duguje to Douglasu Engelbartu”.

Ideja o upravljanju unutrašnjosti kompjutera sa alatom koji se nalazi izvan njega je bila daleko ispred svog vremena kada je Engelbart počeo da radi na njoj. Miš nije postao komercijalno dostupan sve do 1984. sa pojavom tada revolucinarnog Apple Macintosh računara, što je bio daleki predak današnjeg iPhone-a i iPad-a.

Engelbart je smislio kompjuterski miš toliko rano u evoluciji kompjutera da on i njegove kolege nisu mnogo zaradile od toga. Patent za miša je trajao 17 godina, posle čega je tehnologija postala javno dostupna 1987. godine. Ovo je sprečilo Engelbarta da ubere prihod od svog izuma u vreme kad se najviše koristio. Više od milijardu miševa je prodato od sredine 80-ih godina do danas.

Iako kompjuterski miš i dalje dominira, smanjuje se njegovo korišćenje, pošto ljudi sve više koriste i kontrolišu pametne telefone i tablete na još jednostavniji način, pokretima svojih prstiju po ekranu.

Među ostalim ključnim stvarima koje je Engelbart razvio sa kolegama na Stanford univerzitetu (Stanford Research Institute) i svojoj laboratoriji “Augmentation Research Centre” se nalazi korišćenje više prozora. Engelbartova laboratorija je pomogla u razvoju ARPANet-a, mreže za istraživanje američke vlade, koja se kasnije razvila u današnji internet.

1968. Engelbart je zasenio kompjutersku industriju na kompjuterskom sajmu u San Francisku.Naime, radeći od svoje kuće sa modemom napravljenim u kućnoj radinosti, iskoristio je novi online sistem svoje laboratorije da ilustruje svoje ideje publici, dok je njegov tim saradnika bio povezan online iz njegove laboratorije.To je bila prva javna demonstracija korišćenja miša,ali i video konferencije i izazvala je aplauz na nogama od svih prisutnih.

“Doug je bio pionir kompjuterskih mrežnih tehnologija kada nije bilo popularno da se one razvijaju”, izjavio je 1997. tadašnji CEO Sun Microsystems-a Scott McNealy.

Engelbart je umanjivao značaj svojih izuma i davao zasluge svojim kolegama za pomoć i najviše isticao njegovu viziju o korišćenju saradnje preko kompjutera za rešavanje svetskih problema.

“Mnoge od ovih ideja su došle iz inovacija koje su razvili kolege iz mog tima – čak su i meni morale da budu objašnjene pre nego što sam mogao da ih razumem”, rekao je  Engelbart u biografiji koju je napisala njegova ćerka. “Oni zaslužuju više priznanja i pohvala”.

1997. Engelbart dobio najznačaniju nagradu za Američke pronalazače, Lemeison-MIT nagradu od $500.000.Tri godine kasnije, predsednik Bil Clinton mu je dodelio Nacionalnu medalju za tehnologiju za “kreiranje osnova korišćenja ličnih računara”.

Douglas Carl Engelbart je rođen 30. januara 1925. i odrastao na maloj farmi blizu Portlanda u američkoj državi Oregon. Studirao je smer za električno inženjerstvo na Oregon državnom univerzitetu, gde je pauzirao dve godine zbog Drugog svetskog rata da bi služio u mornarici, kao tehničar za elektroniku i radare na Filipinima.

Tamo je pročitao knjigu “Kao što možda mislimo (As We May Think)” autora Vannevar Bush-a u biblioteci Crvenog krsta i bio inspirisan idejom odatle o mašini koja bi pomogla razvoju ljudske svesti.

Posle rata. Engelbart je radio kao električni inženjer za prethodnika Nase, NACA u Aimes laboratoriji. Neumoran i sanjajući o kompjuterima koji će promeniti svet, Engelbart je napustio Aimes da bi dobio doktorat na univerzitetu Berkeley u Kaliforniji.

Svoj doktorat je dobio 1955.Ali kad je počeo da radi na univerzitetu, Engelbarta su upozorili kolege da ako nastavi da priča o svojim “ludim idejama”, da će ostati asistent zauvek.Tako da je napustio Berkeley i prihvatio istraživačku poziciju u Stanford Research Institute, danas poznat kao SRI International.

1990. Engelbart osnovao Bootstrap Institute, koji se bavi istraživanjem načina da poboljša saradnju u rešavanju kompleksnih problema.

Douglas Engelbart ja svojim idejama i pronalascima promenio način kako danas koristimo kompjutere.

Izvor: Guardian

 

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR